Hladno decembarsko jutro je osvanulo. Za promenu sneg je pokrio krovove zgrada u komšiluku. Izlaziš iz kuće i krećeš ka destinaciji. Deo puta poznaješ, ostatak ti je potpuno nepoznat. Jedino što znaš je gde bi trebalo da stigneš.
Naravno da do svakog cilja vodi više puteva. Nekim putevima idemo po navici, nekim putevima idemo zato što nam deluje da su kraći. Toga dana bilo je lako odlučiti kojim putem da kreneš. U snegu su vidljivi tragovi - tamo gde je mnogo tragova sigurno je put koji je dobar.
E sada, kada snega nema, imamo puteve koji su popločani ili asfaltirani, kojima je lakše ići. Ti asfaltirani putevi uglavnom su asfaltirani tako što je neko nekada odlučio da je to put kojim treba ići.
U praksi stvari izgledaju drugačije. Često oni putevi na kojima ima najviše tragova su zapravo putevi koji nisu popločani, već su u pitanju dobro utabane zemljane staze. Ali ti putevi su uvek i prečice do cilja, njima se lakše i brže stiže.
Zato je važno posmatrati kuda se ljudi kreću, a upravo to je naš posao - da u digitalnom svetu posmatramo kuda se ljudi kreću i da od utabanih zemljanih staza pravimo digitalne avenije i bulevare.
Hajde da zajedno pratimo tragove u snegu.